Од стабла до производа дрвета

Од стабла до производа дрвета

Линк за директно преузимање

 

ОПШТИ ПОДАЦИ

 

 ИДЕНТИФИКАЦИОНИ БРОЈ:  016KR2HN

 ЧЛАНОВИ ТИМА:3 (три)

Ђукић Драган, проф. техничког образовања

Трнкић Драгиња, проф. биологије

Милосављевић Ђукић Татјана, мр педагогије, школски педагог

Подаци о часу

Дефинисање часа

  

	Наставни предмет	Наставна област/тема	Тип часа	Разред
Чувари природе – уводне припремне активности
1.час	Биологија	Стабло – грађа и улога	обрада	5.раз
2. и 3. час	Техничко и информатичко образовање	Материјали и технологије – ДРВО – врсте, структура, својства, прерада и дрвне прерађевине	обрада	5.раз
	Техничко и информатичко образовање	Материјали и технологије – ДРВО – израђујемо предмете од дрвета и полупроизвода дрвета	вежбање	5.раз
завршне евалуативне активности – изложба радова

 

Увођење новине

 –          Деца уче на различите начине а најбоље уче кроз властиту активност. Конструкција знања кроз властиту активност, искуство и размену је најтрајнија:

• Различити стилови учења и вишеструке интелигенције – Хуманистички приступ настави и учењу подразумева и уважавање различитих ученичких радних стилова. Стил учења неког ученика зависи од тога ком типу он претежно припада, односно која врста интелигенције је код њега развијенија (музичка, лингвистичка, просторна, кинестетичка…), од тога, какав је његов биолошки ритам. У раду смо водили рачуна о томе да покажемо осетљивост за различите стилове учења, али и да помогнемо ученицима да користе и друге стилове.
• Холистички приступ – У процес учења укључили смо цело учениково биће, на тај начин што смо кроз различите активности покренули различите аспекте ученикове  егзистенције: физичке, емоционалне, интелектуалне, социјалне и духовне. Сви ови аспекти утичу један на други. Имали смо у виду да је за развој когнитивних способности веома важан мануелни рад, па смо се трудили да развијамо манипулативне способности и уведемо покрет кроз више различитих предмета: Чувари природе, техничко и информатичко образовање, биологију.
• Мапе ума –  Мапе ума олакшавају памћење, омогућавају слободан проток идеја, олакшавају и убзавају ишчитавање и преслишавање, олакшавају уочавање односа међу идејама, користе само кључне и значајне речи, што побољшава памћење и штеди време, одржавају усредсређеност на главну идеју, поједностављују повезивање идеја, омогућавају лако допуњавање, групишу важне информације на једном месту – РАЗВИЈАЈУ КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ.
• Хипермедија – просто је било немогуће заобићи  мултимедију у  настави. Она омогућава ученику активан однос приликом учења; постоји интеракција са садржајем. Обезбеђује индивидуалан приступ у учењу, али ученици могу радити и у пару. Ученик се кроз хипермедијалну презентацију креће на начин на који жели. Учећи путем хипермедије, ученик врло лако може да дође до тачног одговора и да слободно и са еланом иде даље кроз процес учења. Хипермедијална презентација  је “систем“ који се воли. Она ученику пружа задовољство приликом учења. Пошто користи више различитих медијских елемената (текст, звук, графику, анимацију, слику, видео), хипермедија ангажује више чула,  обезбеђује већу очигледност, а самим тим доприноси лакшем и дужем запамћивању садржаја. Мотивација за учење се повећава када ученик ради на овај начин. Хипермедија показује ученику да се рачунар успешно и забавно може користити и за учење.
• Вршњачко учење  – У наш рад укључили смо и вршњачко учење. На часу је присутно кооперативно учење. Ученици раде у мањим групама на различитим задацима, а затим праве заједнички плакат, договарају се и осмишљавају како ће презентовати то што су научили остатку одељења. На крају свака група презентује одељењу оно што знају и тако једни другима преносе знање, а истовремено се вежбају у јавном говорењу и предавању.
• Интердисциплинарни приступ и тематско планирање – У раду имамо повезивање садржаја у оквиру једног предмета, као и повезивање садржаја из више различитих предмета, чиме смо остварили интердисциплинарни приступ у настави. Такође, присутно је и тематско планирање. Садржаји и активности из свих предмета окупљени су око једне заједничке теме, а то је ДРВО. На овај начин се грађа заокружује у једну логичку целину и ствара се атмосфера, која се одлично  може искористити за повећање заинтересованости  ученика, а и за боље памћење садржаја.

– Учење је процес изграђивања знања које се базира на кооперативном учењу;

– Интерактивна настава пружа основу за развој критичког мишљења;

-Наставник је водитељ целокупног процеса како у образовном тако и у техничко организационом смислу – подстиче, усмерава и помаже  ученицима да у активном процесу изграђују своје знање;

-Интерактивна настава је динамична, активна, разноврсна и флексибилна;

-Ученици се самостално упознају са садржајима из различитих извора и путем различитих метота кроз инструкцију наставника и практично раде користећи алате праве различите предмете од дрвета;

-Стечена знања на часовима биологије и чувара природе користе у практичној примени на часовима техничког и информатичког образовања

-Увођење појмовно нове области у наставу техничког образовања кроз практичан рад,

-Корелација биологије, чувара природе и техничког и информатичког образовања кроз усаглашавање (подешавање) наставних планова и интеграцију одговарајућих делова сродних садржаја,

-Интеграција резултата практичног рада ученика различитих одељења истог разреда,

-Ученици праве предмете од дрвета од којих си неки модели а неки имају и употребно вредност чиме схватају практичну примену дрвета и уводе се у појмовно нову област из Техничког образовања кроз практичан рад,

-Новина се састоји у томе да је потребно препознати садржаје предмета Биологије и Техничког и информатичког образовања где постоји могућност да, конкретно у овом случају, деца на часовима биологи је уче граћу дрвета и могућност примене а на часовима техничког баве се технологијом обраде материјала – праве различите предмете од дрвета. На часовима Чувари природе сазнају о значају и занимљивостима дрвета.

-Допринос овако замишљених часова унапређивању образовно васпитног рада је у рационализацији наставног процеса, растеређивању ученика и развијање виших мисаоних процеса критичког мишљења кроз самосталан рад у области учења и практичан рад у области израде предмета од дрвета.

-Показали смо како је могуће поћи од нечег општег као што је семе преко апстрактног мишљења и способности схватања деце стићи до појединачног стања а то је производ

-Овако изведени часови су могући више пута годишње са различитим садржајима распоређени концентрично и линеарно и обогаћени  ваншколским сазнањима.

-На часовима је заступљено учење путем откривања, решавања проблема  и  проблемска настава

-Омогућен је висок степен дечије креативности у изношењу својих ставова, мишљења, начина решавања проблема.

-Овако осмишљени часови повећавају мотивацију код ученика за рад и учење, ангажују ученике да активно учествују у раду на часу, помажу и подстичу развој виших менталних функција уз примену индуктивно-дедуктивног концепта  часа.

-Групна сарадња и комуникација развија код ученика способност координирања у раду на заједничком проблему, развија осећај припадности, узајамне повезаности и одговорности према члановима групе.

-Процена постигнућа  ученика се одиграва спонтано при чему наставник обезбеђује подршку оним садржајима чије усвајање сматра педагошки пожељним.

-Деца имају могућност да добровољно учествују у одређеним активностима, да говоре и да ћуте, могу да покрену иницијативу за неке активности и оно што је од изузетне важности је да ученици у сваком тренутку имају повратну информацију о исходу свог рада.

-Часови су изазвали велико интересовање и емоционалну реакцију у школи. Реализацији часова су присуствовале колеге, који су желели да виде часове, били прави огледни часови на нивоу школе, привукли су пажњу многих који су добили идеје да кроз садржаје својих предмета могу реализовати сличне активности са децом.

 

Мотивација

Област Материјали и технологије, као предмет изучавања Техничког и информатичког образовања петом разреду основне школе, веома је важна, сложена и захтевна са становишта опремљености кабинета наставним средствима, као и алатима и машинама за обраду материјала. На овом  узрасту је деци неопходан практичан рада, јер тако боље уче и лакше  разумеју и прихватају нове појмове у техници. Самим тим и предмети које ученици израђују од различитих материјала, у овом случају дрвета, имају употребну и/или естетску вредност чиме су они јако задовољни када држе готов производ у рукама а он је њихових руку дело.    Ова тема буди емотивну, социјалну и интелектуалну  радозналост и да пружа  велики простор за остваривање практичних  циљева и љубав према природи и њеним богаствима.

Повод за увођење различитих метода чијом се применом развија критичко мишљење је тај што ученици могу да изаберу начин и темпо који њима одговара и да се свако искаже у некој области – вербалној или практичној.  Желели смо да наставу учинимо разноликом, да негујемо различите стилове учења. На тај начин би ученицима дали подршку и прилику да се изразе и уче на начин који им одговара, али и помогли у развијању  различитих врста интелигенција. Кооперативним учењем желели смо да  обезбедимо развој социјалних вештина и вршњачко учење. Желели смо да наставу ученицима учинимо интересантном и забавном.

2. Планирање и организација часа

Циљеви часа

Општи циљ теме:

Упознавање са значајем дрвета за живот човека као основни природни материјал. Да ученици формирају и схвате појам о материјалу, о његовој подели, врстама  и својствима дрвета и полупроизвода од дрвета

 

Образовни циљевии задаци

– материјални:

• усвајање знања о врстама материјала с посебним освртом на дрво као природни материјал и полупроизвода од дрвета
• стицање знања о грађи и функцији дрвета
• усвајање појмова: врсте дрвета, структура, својства прерада и дрвне прерађевине
• стицање знања о томе какву корист човек има од дрвета
• разумевање односа човек – природа

–васпитни:

• развијање љубави и одговорности према природи и њеним богатствима,
• развијање радозналости за упознавање биљног света
• повећање заинтересованости и самосталности, развој радозналости, оспособљавање за међусобну сарадњу у раду и тимски рад
• развијање одговорности на изради заједничког задатка
• развијање социјалних вештина и прихватање основних људских вредности за критеријум понашања према другима
• развијање свести о потреби заштите природе; изграђивање правилног односа према природи
• оспособљавање за самостално учење
• подстицање радозналости и интересовања ученика за учење

– функционални:

• развијање способности критичког мишљења за примену знања из биологије у практичној примени обраде дрвета, развој техничких конструкторских способности
• оспособљавање ученика за упоређивање појава и закључивање
• развијање критичког мишљења кроз избор различитих начина учења и процена оног који највише одговара сопственим способностима
• оспособљавање ученика за самостално учење
• оспособљавање за слободно исказивање својих запажања.

Очекивани ефекти (исходи):  

• разуме  процес – од стабла до готовог производа од дрвета
• препознаје  машине и њихове принципе за обраду дрвета
• уме да правилно примени у настави конструкторске елементе и самостално изради неке делове конструкције на основу пројекта
• изводи једноставне експерименте и на основу њих одговарајуће закључке
• активно учествује у процесу учења
• уме да направи умну мапу – одреди кључни појам и издвоји битно од небитног
• користи различите начине за решавање проблем-ситуације
• интегрише сродна знања из биологије и техничког образовања у јединствену целину – препознаје  како знања развијена унутар једног предмета могу да се примењују у контекстима другог и  разуме њихову међусобну повезаност.

Методе и облици рада

Часови предмета	Коришћене методе на часовима	Примењивани облици рада
Чувари природе	Мождана олуја (BRAINSTORMING)  истраживачки метод, учење путем откривања, аналитичко-синтетички, разговор и објашњење, студија случаја – излагање пред групом	фронтални, индивидуални, групни
Биологија	Снежна грудва,  Знам – желим да знам – научио/ла сам (Таблица), текстуални метод, интерактивне (кооперативне) методе, метод диференциране наставе, метод ученичких писаних одговора, метода коцке (CUBING ), метода гроздова	Радионичарски, фронтални, рад у групи, индивидуализовани, рад у пару
Техничко и информатичко образовање	Инсерт метода, симулација метод, метод диференциране наставе, демонстративни, решавање проблема, кооперативно учење у групама ученика, учење путем откривања, практично смисаоно учење, метода практичних радова, пројектни рад	фронтални, рад у групи, индивидуализовани, индивидуални

Коришћене методе (објашњење) 

Мождана олуја (BRAINSTORMING)  – јасно постављена тема и дати су задаци ученицима, ученици размишљају на задату тему и раде по упутству на задату тему, изражавају све идеје (асоцијације), важна је количина идеја која касније добија и квалитет, критика није дозвољена, свако ради за себе, нема дискусије – добра је вежба за креативност код проналажења различитих могућности.

Симулација– стварање ситуација које у највећој мери личе на стварне, примена стечених знања и вештина у симулираној ситуацији, ученици вежбају, развијају и стичу вештине и компетенције за примену у реалним животним ситуацијама, користи се за стицање нових знања, утврђивање стечених и проверу нивоа стечених знања и вештина. Добро се комбиније са осталим методама, посебно методом демострације.

Знам – желим да знам – научио/ла сам (Таблица) – Ученици у паровима по пар минута пишу све што знају на задату тему. Саопштавају то наставнику који: – оно за шта постоји општа сагласност пише у 1. колони.У колони 2. уписује тврдње за које нису сигурни шта желе да знају. Може се комбиновати са инсерт методом где ће ученици у датом тексту наћи одговоре на нека питања.

Инсерт метода – Интерактивни начин обележавања успешног читања и проналажење шта знам а шта је за мене нова информација. Сваки ученик добија текст….§ Ученици се упознају са начином рада и ознаке  стављају на маргинама текста. Стављају  штиклицу на маргину уколико нешто што су прочитали ПОТВРЂУЈЕ оно што су знали. Уписују  знак “плус” ако је информација за ученика НОВА. Уписује знак ”минус” ако је нека информација коју ученици прочитају
ПРОТИВУРЕЧНА ИЛИ НЕТАЧНА са оним што су до тада знали. Уписују „упитник“ ако желе НЕШТО ВИШЕ да сазнају о томе.

Студија случаја –  Ученици на овај начин упознају важне елементе догађаја или околности, које анализирају код решавања проблема. За дефинисани проблем наводи се пример (прича, догађај, опис ситуације) из праксе. До решења ситуације долази се анализом од стране ученика чиме се  постиче интерес и активност ученика, јер су у процес учења укључене животне ситуације и примери из свакодневног живота.

МЕТОДА  КОЦКЕ ( CUBING ) – Наставник баца коцку ученицима који су подељени у групе. Добијено поље са задатом темом је њихов задатак. Кратко пишу на задату тему. Након тога ученици размењују своје одговоре. Сваки ученик или група презентира свој рад.

ПРОЈЕКТНИ РАД – Комплексно постављена тема се разлаже на подтеме, свака група добија по један део за обраду, а касније се сви делови интегришу. Процес у коме појединац или група могу истраживати. Свака група има могућност консултација са наставником. Утиче на развој истраживачких способности, ученици су самостални и иновативни.

СНЕЖНА ГРУДВА –  Метода у којој ученик најпре о проблему размишља сам. Након тога долази до размене мишљења и идеја у паровима. Парови се затим удружују у мање групе где заједнички долазе до закључка. У следећој фази све групе престављају закључке, резултате коришћењем различитих средстава.

МЕТОДА ГРОЗДОВА (clustering) – Израда гроздова је врло ефикасна метода за увод у нову наставну тему како би се ученици подстакли на размишљање о ономе што су већ пре чули или научили. Такође је изузетно плодоносна метода за понављање већ обрађене теме или целине. У посљедње време врло често спомињана корелација с другим предметима овде посебно долази до изражаја будући да се не ограничавамо само на Техничко образовање. Чак је ову методу могуће користити и код провере знања. Групи се може задати и онолико кључних појмова колико има чланова с тим да задани појмови буду смислено повезани. Тада свако ради свој грозд, а затим их залепе један до другога. На крају се увек могу успоставити још неке везе унутар великог грозда; два ученика могу радити сваки свој грозд да би након неког времена заменили папире и наставили радити даље. Ово је врло занимљиво јер се почетни токови мисли најчешће разликују па заменом гроздова ученици један другога подстичу на још шире размишљање;  сваки ученик може радити свој грозд на папиру  с тиме да могу, али и не морају сви ученици имати задат исти кључни појам. Овакав индивидуалан начин рада погодан је када треба на брзину нешто поновити и добро је онда ограничити време израде на маx. 10 минута; такођер се индивидуални начин израде грозда може се користити и код испитивања ученика;  грозд се може израдити и на великом папиру за пано у учионици. Да би плакат био што живљи и оригиналнији, могу се додати цртежи, слике, исечци из новина.

МАПЕ УМА –  олакшавају памћење, омогућавају слободан проток идеја, олакшавају и убзавају ишчитавање и преслишавање, олакшавају уочавање односа међу идејама, користе само кључне и значајне речи, што побољшава памћење и штеди време, одржавају усредсређеност на главну идеју, поједностављују повезивање идеја, омогућавају лако допуњавање, групишу важне информације на једном месту.

Методе чијом се применом развија критичко мишљење: Зујање у групи, Групна расправа, Обиласци и излети,  Метода и практичног рада.

Усаглашеност са наставним планом и програмом

 Рад је у потпуности уклопљен у програме Биологије, Техничког и информатичког  образовања и Чувара природе за пети разред основне школе. Са становишта реализације овог наставног садржаја, корелација Техничког и информатичког образовања са биологијом је очигледна и неопходна. Такође су наставне теме Царство биљака – грађа и животни процеси биљака (Биологија) и Материјали и технологије (Техничко и информатичко образовање) у корелацији са наставним темама предмета Чувари природе. Желели смо да ученици раде мануелно – рукама, како би подржали  самосталност у учењу и креативном мишљењу. Припремне активности Чувара природе омогућавају Мождану олују, мноштво идеја у природном окружењу у оближљем излетишту Бадњево, студију случаја кроз животну ситуацију, на часу биологије самостално уче и израђују гроздове и умне мапе у чему им помажу таблице и инсерт метода да би на часовима Техничког и информатичког образовања остварили практичан рад и уживали у својим продуктима.

Услови за реализацију часова

Укупно потребно време за реализацију је 3 часа – два часа Техничког и информатичког образовања и један час биологије. Коришћен је и час Чувари природе за припремну активност, излазак у природу (излетиште Бадњево) и сазнање занимљивости о дрвету.

На часу Биологије ученици су се упознавали са грађом и функцијом стабла користећи различите изворе информација – енциклопедије и изворе са интернета и различите већ поменуте методе вођени од стране наставника.

Место реализације часова Техничког и информатичког образовања  је кабинет за Техничко образовање опремљен алатима и машинама за обраду дрвета. Потребно је набавити различите полупроизводе од дрвета од којих ће деца израђивати различите предмете (шпер плочу, иверицу, дрвене даске и сл.). Кабинет је опремљен алатима за ручну обраду дрвета и полупроизвода од дрвета (оловка за обележавање дрвета, лењир – прибор за цртање, стеге, тестере за дрво, рашпе (турпије за дрво), брусни папир, лепак за дрво, боје за дрво.

Због употребе ручног алата ученике подсетити на мере заштите при раду са алатима.

Све ми је дозвољено – није ми све на корист

Један од радова који су ушли у Базу знања Креативне школе:

https://www.box.com/s/c98sar83ajtzzg0d3p7b

НАСЛОВ РАДА

 ОПШТИ ПОДАЦИ

ИДЕНТИФИКАЦИОНИ БРОЈ: 060KR2BR

ЧЛАНОВИ ТИМА:

Марија Думитрашковић, теолог

Данијела Николић, професор разредне наставе, вероучитељ

Иван Миловановић, професор информатике и рачунарства

Подаци о часу

Дефинисање часа

Предмет – Верска настава

Наставна тема: Учење о Личности на основу православне триадологије,

наставна јединица: Слобода као предуслов постојања Личности

1 час обраде, 1 час обнављања реализација часа у 8. разреду.

Увођење новине

-Дебата као нова наставна метода се ретко користи у настави јер захтева добру припремну наставника, припрему ученика, не допушта импровизацију. Наставна јединица „Слобода као предуслов постојања Личности“ дала нам је простор да уведемо дебату као наставну методу и пружимо ученицима прилику да аргументовано и критички искажу своје ставове на постављене теме и задатке, науче да поштују правила, нападају ставове а не личност, бране свој став аргументима.

– Још једна важна новина је организација дебате ученика 8. разреда две школе у граду  ОШ „Бранко Радичевић“ и ОШ „ Вук Караџић“, што је представљало изазов  како за нас наставнике, тако и за саме ученике.

-Часови су планирани тимски  и тематски

-Овако изведени часови су могући више пута годишње са различитим садржајима и обогаћени  ваншколским сазнањима.

-Приказали смо на примеру прецизно одабраних теза које су ученици бранили својим ставом, вођених активности и одређеном организацијом  да је дебата као наставна метода и облик  комуникације добар начин усвајања знања на примерима из живота где ученици сопственим истраживањем корак по корак стижу до циља и  богате се искуством.

-На првом часу (где се упознајемо са појмом СЛОБОДА на примерима из свакодневног живота) је заступљено учење путем откривања и  решавања проблема.

-Овако осмишљени часови повећавају мотивацију код ученика за рад и учење, ангажују ученике да активно учествују у раду на часу, начин организације часа мотивише све ученике и оне најнекомуникативније .

-Групна сарадња и комуникација развија код ученика способност координирања у раду на заједничком проблему, развија осећај припадности, узајамне повезаности и одговорности према члановима групе.

Мотивација

-У разговору са ученицима на тему, организације наставе у школи, дошле смо до сазнања да ђацима највише сметају једнолични часови на којима често не могу да поставе питања која понекад нису везана за саму наставну јединицу али су из свакодневног живота, или немогућност да искажу своје мишљење или свој став. Наставна јединица „Слобода као предуслов постојања Личности“ пружа могућност  ученицима да искажу своје ставове на тему слобода …шта она значи у реалном животу шта доноси, да ли смо спремни за слободу која нам је дата… развијају критичко, логичко и креативно мишљење. Желели смо да ученицима пружимо прилику да то учине на прави начин кроз нову наставну методу која се не користи тако често у настави. Дебату.

-Савремен начин живота, нове технолошке могућности удаљиле су ученике па је комуникација сведена на коришћење скраћеница, кратких и неосмишљених реченица. Дебата као наставна метода захтева добру припрему, развој комуникацијских вештина, реторичност. Пред ученике је стављен још већи изазов јер су своје ставове морали да бране пред ученицима друге школе, што је представљало мотив за већом припремом и ангажованашћу. Наш мотив је био да се ученици ослободе стега у презентацији својих ставова пред непознатим личностима, нападају сатвове аргуметима а не личности, науче да поштују правила, другачије мишљење и другачије ставове.

-Осавремењавање  Верске наставе је још један од мотива који нас је водио у припреми и реализацији часова, као и разбијање табуа и предрасуда о самој настави и организацији часова Веронауке.

Коментари наставника

Часови који су приказани су по по први пут реализовани у обе школе, и по први пут је остварена  сарадња две школе кроз наставу на овај начин. Планирање часова и свих активности било је тимски уз уважавање мишљења сваког члана тима, идеја и решења.

Осавремењавање Вереске наставе, као идеја, водило нас је од самог почетка. Увођење дебате као наставне методе пружило нам је шасну да Верску наставу учинимо занимљивијом, али и ученицима пружимо прилику да се суоче са слободом говора и мишљења.

У почетку су ученици били изненађени и збуњени идејом, али када смо их упознали са дебатом кроз презентацију, идеја о реализацији оваквог часа била је одмах прихваћена.

Сама дебата показала је да су се ученици припремали и да су користлили интернет, озбиљно су прихватили све задате задатке, показали зрелост у својим размишљањима, поштовање туђег мишљења и става. Научили су да поштују правила како би и сами били поштовани , да нападају ставове а не личности, говоре и буду саслушани, да се њихово мишљење чује и вреднује. Слушали су савете нас наставника, тражили додатна објашњења.

У почетку су ученици, собзиром да долазе из две школе,  били уплашени при сусрету на самој Дебати, али након пар минута, и упознавања озбиљно су прихватили задатке и показали толерантност према друговима и њиховим ставовима.

Ученици су сами кроз дебату дошли до закључка да апсолутна слобода не постоји и да нам није све на корист што нам је дозвољено, што је нама наставницима дало потврду да нисмо погрешили у избору теме али и методе, и да су ученици у овом узрасту спремни да критички искажу свој став ако им се у томе на прави начин помогне и укаже на све потребне елементе које треба да садржи критички став.

Дебата као наставна метода је применљива у многим предемтима у основној школи и ако се уради добра припрема са ученицима може се успешно остварити, а корист ће свакако бити велика за ученике који ће истарживати и размењивати своје ставове и аргументима их бранити.

Коментари ученика

Ученицима је пружена прилика да на различите начине искажу своје коменатре о реализованим часовима. На часу информатике и рачунарства учинили су то постављањем слика у црвеној боји на радним површинама монотора, а црвена боја је означавала да су ученици задовољни часом. Сви ученици су се потрудили да што више детаља поставе на својим радним површинама. Вераблани коментари су били да је час био занимљив јер им је пружена прилика да сами израђују асоцијацију, прошире своје знање, али и провере своје предзнање.

На све ученике посебан утисак оставила је ДЕБАТА као нова наставна метода  са којом се до сада нису сусрели. У почетку су сви ученици показивали сумњу и страх од дебате, али и радозналост и задовољство што су питани и што ће бити у прилици да искажу свој став и аргументима да одбране своје мишљење.

Након првог одржаног часа Верске наставе, ученици су исказали своје задовољсрво избором тема о којима ће бити речи. Њихови коментари су били:

• Занимљиве теме.
• Теме из нашег живота.
• Теме које нас муче.
• Имам слободу да кажем шта мислим и шта ме мучи.

Сама дебата била је како су то ученици сами коментарисали прави изазов али и одговорност. Коментари које су ученици исписивали на стикерима на крају другог часа су се односили на саму тему:

• Изговорио сам гласно шта мислим,
• Слобода не постоји,
• Сад разумем шта је обавеза а шта слобода,
• Ипак ми није све дозвољено.

Била је то прилика да ученици искажу и свој став о самој дебати као наставној методи:

• И ја имам свој став,
• Волим да будем питан и саслушан,
• Час је био занимљив и другачији,
• Зашто и на осталим часовима не бисмо пробали…

И сама организација дебате оставила је посебан утисак на ученике, а нарочито сусрет ученика двеју школа. Заједничка дебата била је додатна инспирација али и мотивација да се што боље припремимо, коментари су ученика.